Туристички промет у Републици Србији у периоду јануар-новембар 2024. године

Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-новембар 2024. године у Републици Србији боравило је укупно 4.101.059 туриста, што је за 6% више у односу на период јануар-новембар 2023. године, од чега је домаћих било 1.900.458 (1% мање у односу на 2023.) или 46% од укупног броја гостију, а иностраних 2.200.601 (+ 12%), што је 54% од укупног броја гостију.

Табела 1. Број туриста по врстама туристичких места¹

1) Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да  подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бању и у планински центар).

Ноћења домаћих и страних туриста по врстама туристичких места 

У периоду јануар-новембар 2024. године остварено је укупно 11.779.114 ноћења (што је за 1% више у односу на период јануар-новембар 2023. године), од чега су домаћи туристи остварили 6.168.340 ноћења (5% мање), што чини 52% од укупног броја остварених ноћења, а инострани 5.610.774 (+ 9%) или 48% од укупног броја остварених ноћења.

Табела 2. Остварена ноћења по врстама туристичких места¹

¹ Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бање и у планинске центре).

Табела 3. Остварена ноћења домаћих туриста у изабраним туристичким местима¹

Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, домаћи туристи у периоду јануар-новембар 2024. године највише су боравили на Златибору (823.241 ноћења, што је 4% више у односу на исти период претходне године), затим следе Врњачка Бања, Београд, Сокобања, Копаоник итд.

¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да се подручја појединих туристичких места преклапају (нпр. Куршумлија и Луковска Бања).

Табела 4. Остварена ноћења иностраних туриста у изабраним туристичким местима¹  

Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, инострани туристи у периоду јануар-новембар 2024. године највише су боравили у Београду (2.932.334 ноћења, што је за + 8% више у односу на период јануар-новембар 2023. године), затим следе Нови Сад, Златибор, Ниш, Суботица итд.

¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да  подручја се подручја појединих туристичких места преклапају (нпр. Фрушка гора и Бања Врдник).

Табела 5. Остварена ноћења иностраних туриста по земљама 

Од иностраних земаља, највећи број ноћења у периоду јануар-новембар 2024. године остварили су туристи из Русије са 580.354 ноћења, што је 6% мање у поређењу са периодом јануар-новембар 2023. године, затим следе туристи из Турске, Кине, Босне и Херцеговине, Немачке итд.

* Извор: Републички завод за статистику Србије (Саопштење УТ10 за новембар 2024.).

Од 2022. године, подаци о туристичком промету (број долазака и ноћења туриста) и смештајним капацитетима објављују се на основу статистичке обраде података преузетих из административног извора, Централног информационог система у угоститељству и туризму (еТуриста).

Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места) с обзиром да  подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. истовремено су и бања и планински центар).

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.

Комплетно Саопштење Републичког завода за статистику може се преузети овде.